Produkcija kulture - Posredovan odnos između umetnosti i društva - Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8

 

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Produkcija kulture - Posredovan odnos između umetnosti i društva". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

 

SEMINARSKI RAD
Produkcija kulture - Posredovan odnos između umetnosti i društva
Romboidna šema kulture
Između umetnosti i društva u kome živimo postoji određen i veoma dobro izgrađen odnos međusobne povezanosti. Umetnost je ta, u kojoj se sve dobre ili loše osobine jednog društva odražavaju - umetnost je ogledalo društva. Pored ove svoje funkcije odražavanja, ona poseduje moć da oblikuje društvo, i to čini na dva načina. Prvi način je taj što pruža pozitivne primere, a drugi, potpuno suprotan, je da loše ponašanje predstavlja kao pozitivno. Prilikom analize ova dva pristupa odnosa umetnosti i društva (teorije odraza i teorije oblikovanja), odmah se nameću nedostatci. Potpuno je jasno da pojedino delo može odražavati samo neke vidove društva i da nikada u potpunosti ne daje savršen odraz tih vidova. Sa druge strane, isto tako, konzument umetnosti neće neko određeno delo nekritički prihvatiti samo zato što je „video“ ili „pročitao“.
U cilju jednostavnijeg razumevanja odnosa koji je uspostavljen između umetnosti i društva, Vendi Grizvold je razvila romboidnu šemu kulture, koju predstavlja četvorougao, nalik na papirnog zmaja, čija četiri ugla predstavljaju: 1) umetničke proizvode, 2) stvaraoce, 3) potrošače, 4) društvo. Sva ova četiri vrha su povezana sa šest linija i Grizvoldova tvrdi da istraživači, u cilju razumevanja umetnosti i društva, moraju uzeti u obzir sva četiri ugla i svih šest veza u rombu. Isto tako i naglašava da romboidna šema kulture nije teorija, već samo sredstvo koje ne određuje šta su odnosi između tačaka, već samo ukazuje na to da određeni odnosi postoje.
Za Viktoriju Aleksander umetnost je komunikacija, i ona mora da dospe od ljudi koji je stvaraju do onih ljudi koji je koriste. Drugim rečima, umetnost putem određenog procesa, procesa distribucije, dolazi do svojih konzumenata. Nju distribuiraju ljudi, organizacije ili mreže. Oblik sistema distribucije utiče na to koja će se umetnost distribuirati u velikoj meri, malo ili nimalo. U svome delu Sociologija umetnosti, Viktorija Aleksander koristi „romb kulture“ ali donekle izmenjen. Sa obzirom na važnost distribucije, u sredini ovog izmenjenog „romba“, nalaze se distributeri. Ovaj izmenjeni „romb“ zapravo, povezuje distribuciju umetničkog predmeta sa umetničkom kreacijom. Razlikovanje umetnika (sistema produkcije) od sistema distribucije nam omogućava da sagledamo jedan važan aspekt, a to je da umetnici mogu da budu odvojeni od sistema distribucije ili duboko uronjeni u njega. Još jedna od prednosti „romba kulture“ sa polom distribucije, je ta što unutar jednostavnog romba ukida neposrednu vezu između umetničkog predmeta i društva. „“Romb kulture“ ukazuje na to da odnos između umetnosti i društva nikada nije neposredan, već da je uvek posredovan stvaraocima s jedne strane, i primaocima umetnosti, sa druge“ . On kritikuje i teorije odraza i teorije oblikovanja, pokazujući sa stanovišta produkcije da umetničke konvencije i tehnike proizvodnje, a naravno i sami umetnici, utiču na sadržaj umetničkih dela, a učinak filtriranja unutar sistema distribucije određuje koji će proizvod kulture dospeti pred publiku. „Rombom kulture“ sa stanovišta prihvatanja i korišćenja, oba pristupa su kritikovana, podsećajući i na to da proizvode kulture prima mnoštvo različitih vrsta publike, a ne „društvo“ u celini, i da se ljudi razlikuju po tome koju vrstu ovih proizvoda koriste i kakva značenja im pripisuju. „Romb kulture“ pokazuje da sociolozi proučavaju i proizvodnju i korišćenje umetnosti.
...

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------www.maturskiradovi.net 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com